У серији слика малог формата Адам (2008–2011) истоветна поза нагог мушког тела првобитно служи за истраживање боје, мада ми је подједнако пружала могућност истовременог експериментисања са ритмом понављања, цртежом и геометријским облицима. Слике карактерише ведар поглед на тему где су мушка тела посматрана на различите начине од кловна, будоар-накита, алфа мужјака, чувара, шахисте. Разноврстан поглед на тему је разлог да се развију различите игре површине, структуре, линија и боја. Свака слика додаје теми али се ништа рутински не понавља. Ова серија, за разлику од других опуса које стварам и које настављам да развијам паралелно деценијама, има свој почетак и крај.