Серијал слика Безвремен (1998 данас), сва уља на платну, првобитно је инспирисан пропорционалним идеалом лепоте ренесансе. Људско тело је постало један од мојих главних мотива као својеврсни симбол унутрашње атмосфере живота која је одређена моментима нашег размишљања. Мрежа линија које би се тражењем одређеног квалитета наталожиле на платну изазивале су ме да од њих конструишем чисте и звучне композиције осликавајући непрекидан пут од сложености живота до једноставности постојања.

Мој први импулс је био да представим огромну, робусну људску фигуру пуну виталности. Тело готово скулптуралних пропорција симболизује суд пун моћне животне снаге. Даљу инспирацију, због потребе за живим моделом, сам пронашла у еротским фотографијама раног 20. века које сам мењала сходно својим уметничким потребама. Препуне звучне боје и снажног узбуђења, свака од ових слике мами на додир, позивајући гледаоца да их осети у чистоћи усхићења као поезију величања живота.